U Nišu ljudi bez obzira na rod, pol, broj, veru, obrazovanje ili stepen blacetoničnosti uspešno ili manje uspešno praktikuju "Umetnost nejavljanja na javnom mestu". Dakle, koju god vrstu bliskosti razvili sa nekom osobom, dal' su jeli džak soli, dal' su tuširali jedni drugima grafičke radove ili su samo povraćali zajedno posle pijanke pred Fidbek, nebitno... na ulici uspešno ili manje uspešno izvode trik "Umetnosti nejavljanja na javnom mestu". Neki govore da je tu umetnost razvijo još u Indiji Bodidarma i da je potom preneo iz Indije u Kinu u čuveni manastir Šao Lin. Svaki leskovčanin/ka zna da su direK iz Kine to kineski hodočasnici doneli u Leskovac, ali se drevna umetnost primila jedino na ulicama neptunskog grada Niša. Poseban razlog za to ne postoji i zato se dovodi u tesnu vezu sa Zen budizam i samuraji. Jednostavno te boli jezik i mrzi te da kažeš "Dobar dan" i zato radije odradiš da si oćoraveo, da si senilan sa 33 godine ili da si najedanput postao krivošijast i ušineš se na suprotno od onog što će prođe pored tebe, a poznaješ ga.
Nina i ja nikad nismo međusobno praktikovale ovu umetnost, zato što znamo od koje se drvo pravi Pinokijo.
OD ČAROBNO DRVO!
