Svečana torbica za apsolventsko veče

Staru Dorothy Perkins torbicu naslikala sam da mi se slaže sa toaletom za apsolventsko veče.
Slikala sam po njoj akrilnim bojama, naviše bojama marke Rayher i tradicionalno izlakirala JUB-ovim lakom. Nisam sigurna koliko je postojano na veštačkoj koži jer se na pregibima javljaju male prsline. Sve u svemu, biće vesela i efektna.

 Lisac skiciran na predavanju kod mog mentora.

Drvena hoklica

U ranijim člancima o oslikavanju drvenog nameštaja objasnila sam korake do pripreme. Ovog puta deo za sedenje je dobio akrilnu sliku mačke, dok su stranice brikolažno izdekorisane i prema receptu koji koriste i Ben & Holly - puno šljokica. Šljokice su kineske, boje su akrilne uglavnom Rayher - nemačke, lakiram isključivo JUB-ovim salovenačkim akrilnim lakom na vodenoj bazi i mačka je isključivo domaća - srpska.

Kako sam upoznala Brankicu Paunković i napravila joj stolicu

Imam dva profila na fejsbuku, jedan privatni, drugi poslovni. Na ovom "poslovnom" sam imala međ "prijateljima" lokalnog fotografa šibadžiju. Fotografiju u studentskom indeksu mi je svojevremeno on izradio, a inače je čuven po fotografijama svadbi. Jedan dan, taj foto šibadžija izbaci na zid fotografiju nekog ženskog tinejdž krmeta, s istrten trtični deo u perspektivi koja samo zagorelima ima seksualnu konotaciju, a ostalom svetu para oči sa istaknutom pozadinom veličine gorenje frižidera. Lajkuje je rodbina; "Ti si prava lepotica"... Vidim, kao što vidim i ORPAK-ove uginule štence i mačići, zgrozim se i teram dalje, ali me privuče komentar ispod takve neukusne fotografije izvesne Brankice. Brankica sela i kulturno se nakršila šibadžiji. Šibadžija joj drsko odgovara u stilu "Ću te bijem ako ti se ne sviđa". I ja toj Brankici pošaljem friend request i tako je sve počelo.
Onda sam otvorila radnju Oblačić kod Seše u lokal u Bananetovu zgradu sa bazen u podrum od teretane. Izrazito trudna počela sam da radim u radnji. Brankica mi je bila PRVA mušterija. Kupila je novogišnji venčić. Onda smo naizmence bile mušterije jedna drugoj. Fotografiju blogerskog profila dugujem Brankici, kao i predivne novogodišnje fotografije mog mladunčeta.
Danas sam ja Brankici uradila stolicu, ali kako!?
Brankica je izašla sa zahtevom za izvesni model stolice koji se proizvodio sredinom 70ih "Cottage" stil. Uzduž i popreko pretražim ponude po Kupindu, ali ne nađem ništa. Uposlim muža i svekrvu da pretresu buvljak, ali ništa. Jedan komšija Ljubiša što pravi fuš nameštaj (kupili smo bračni krevet od njega) turio u izlog baš takvu što Brakica htela i ofarbao je u ljubičasto (da mu se slaže uz ime) i tresne cenu od 3300. Ali, ipak moja svekrva, pronađe drugačiju stolicu iz istog perioda. Pošaljem fotku Brankici stolice, ona se složi da otpočnem sa radom.

Drvena kutija sa slikom

U Nišu postoji zao običaj da je svaka mušterija, a naročito tvoja OVCA za šišanje. Ne volim taj stav. Dobila sam narudžbinu zbog koje sam hitro reagovala i morala da kupim kutiju koja nije ni malo jetina, a nije imala karakteristike kojima bi zaslužila da toliko košta.
Dno joj je od drvenog kartona, a imala je blagu prslinu na prednjem delu fasade. Sve to možda mogu da pokriju lepene salFete, ali nije to moj stil izražavanja.
Prslinu sam ispunila Marabu kontur zlatom, dno unutrašnje kutije ukrasnim papirom, a izvana salFeta, oh, yeah!

Deer Hunter's Chair (stolica za dečaka iz Čaira)

I tako dok mi je koleginica na bolovanju još jedna brikolažirana stolica za vašeg i našeg lovca na jelene. 

Prvi koraci su jen' i dva:

Stolica za Vesnu

Ovo je priča o novoj drvenoj stolici i postupak kako da se učini neodoljivom. Stoličica je drvena, na rasklapanje, kupio ju je moj rođeni ujak Srđan na leskovačkoj pijaci.

Bebi krevetac

Kao novopečena majka bila sam oduševljena idejom da moja beba prve dane provodi u kolevci u kojoj će imati približne senzacije ljuljanja kao u mom stomaku. I bi kolevka, kupili nam moji. Kada beba preraste gabarite kolevke i kada oteža, noću nije više tako lako da je vraćate nazad u kolevku nakon podoja, zato treba naći novo rešenje. Ako dojite, nije jednostavno, a nije ni fer da vaša beba bude na drugom kraju sobe u svom krevetcu. Jednostavno ne bi bilo "baby friendly".
Ovo je krevetac koji je moj muž "dovukao" iz predhodnog braka, poklon njegovih roditelja koji je bivša gospodža odmah odbacila jer se krevetcu ne spušta bočna strana. Prinuđena da ga prihvatim i uslovljena klasičnim muškim ultimatumom: "Ili ga uzmi, ili sama daj 10 000 za novi!" još i inspirisana FB grupom Moja podrška dojenju bila sam spremna da krevetac radikalno izmenim.Kao što vidite, krevetac nema jednu stranu, ali je zbog toga daleko funkcionalniji.

Marles je Marles i Jub boje menjaju vaš dom :) + volim domaće Zoralux

Sada je na redu stara mala vintage MARLES komodica iz davnih 50-ih, i njen put kojim se ređe ide - iz šupe do dečije sobe... čitala je Tajnu i zakon privlačenja i iz "Izvora" izvukla najbolje za sebe.

Kao trudnica bila sam veoma nezadovoljna ponudom dečijeg nameštaja u Nišu. Kao i ljudi na ulici obučeni svi šablonski, tako je i šablonska i neoriginalna ponuda dečjeg nameštaja. Sa svojim snažnim mužom dohvatim staru komodu iz šupe mojih roditelja i sve je sredimo, ošmirlglamo, operemo, osušimo i nanesemo osnovnu pokrivnu boju JUB. Sećate se imali su davnih osamdesetih reklamu sa pesmom Cindy Loper "True Colors"? Odlična pokrivna boja i odličan akrilni lak. Sve je ekološki i bez neprijatnih mirisa ugodnih samo lepkoduvačima.