Prvi rođendan

Proslavili smo i mi naš prvi rođendan. 

U susret prvom rođendanu

Moje mladunče, mamino mezimče uskoro puni godinu dana. Mama kraftičarka je odlučila da će dekorisanje da preuzme u svoje ruke. Kako sam stara i prosta žena, ja vam ne umem sa tim pinterestima i instgramima. Ova priča će biti kratka i puna tuđih fotografija koje me inspirišu na ovaj poduhvat. A neki od narednih postova biće detaljan put koji sam prešla da dobijem ono što sam želela ili pokušaj toga što sam želela.

Kako sam upoznala Brankicu Paunković i napravila joj stolicu

Imam dva profila na fejsbuku, jedan privatni, drugi poslovni. Na ovom "poslovnom" sam imala međ "prijateljima" lokalnog fotografa šibadžiju. Fotografiju u studentskom indeksu mi je svojevremeno on izradio, a inače je čuven po fotografijama svadbi. Jedan dan, taj foto šibadžija izbaci na zid fotografiju nekog ženskog tinejdž krmeta, s istrten trtični deo u perspektivi koja samo zagorelima ima seksualnu konotaciju, a ostalom svetu para oči sa istaknutom pozadinom veličine gorenje frižidera. Lajkuje je rodbina; "Ti si prava lepotica"... Vidim, kao što vidim i ORPAK-ove uginule štence i mačići, zgrozim se i teram dalje, ali me privuče komentar ispod takve neukusne fotografije izvesne Brankice. Brankica sela i kulturno se nakršila šibadžiji. Šibadžija joj drsko odgovara u stilu "Ću te bijem ako ti se ne sviđa". I ja toj Brankici pošaljem friend request i tako je sve počelo.
Onda sam otvorila radnju Oblačić kod Seše u lokal u Bananetovu zgradu sa bazen u podrum od teretane. Izrazito trudna počela sam da radim u radnji. Brankica mi je bila PRVA mušterija. Kupila je novogišnji venčić. Onda smo naizmence bile mušterije jedna drugoj. Fotografiju blogerskog profila dugujem Brankici, kao i predivne novogodišnje fotografije mog mladunčeta.
Danas sam ja Brankici uradila stolicu, ali kako!?
Brankica je izašla sa zahtevom za izvesni model stolice koji se proizvodio sredinom 70ih "Cottage" stil. Uzduž i popreko pretražim ponude po Kupindu, ali ne nađem ništa. Uposlim muža i svekrvu da pretresu buvljak, ali ništa. Jedan komšija Ljubiša što pravi fuš nameštaj (kupili smo bračni krevet od njega) turio u izlog baš takvu što Brakica htela i ofarbao je u ljubičasto (da mu se slaže uz ime) i tresne cenu od 3300. Ali, ipak moja svekrva, pronađe drugačiju stolicu iz istog perioda. Pošaljem fotku Brankici stolice, ona se složi da otpočnem sa radom.

Drvena kutija sa slikom

U Nišu postoji zao običaj da je svaka mušterija, a naročito tvoja OVCA za šišanje. Ne volim taj stav. Dobila sam narudžbinu zbog koje sam hitro reagovala i morala da kupim kutiju koja nije ni malo jetina, a nije imala karakteristike kojima bi zaslužila da toliko košta.
Dno joj je od drvenog kartona, a imala je blagu prslinu na prednjem delu fasade. Sve to možda mogu da pokriju lepene salFete, ali nije to moj stil izražavanja.
Prslinu sam ispunila Marabu kontur zlatom, dno unutrašnje kutije ukrasnim papirom, a izvana salFeta, oh, yeah!