Kako sam upoznala Ninu Nikolić, Mimicu i druge

* Znam da koristim sve padeže, ali i ovog puta neću. Neću jer sam s juga.

Za sve one koji koriste vodoplovne tokove, kada se voze uz i niz Kutinsku Reku, kada pogledaju na istok i ugledaju ovaj prizor, znaće da su videli Milanovu i Nininu kuću i njenu terasu.

Bila sam u Englesku, tačnije u Kornvolu, tačnije na ostrvu Svete Marije u Atlanski Okean i vratila sam se. Vratila sam se jer sam slepac. I onda sam pošla na Hor. Hor niški akademski. I onda sam otišla sa ZlIvanom sa hora na Džez festival Nišvil sa ulaznice na upadanje jer smo s hora. Jer smo tako bile u mogućnosti. Tu prvi put sretnem Ninu, sretnem ali zvanično. Upoznamo se i ja je pitam odakle mi je poznata. Ona mi odgovori: "Ćuti sestro, bolje da se ne setiš!" I mene to počne da glođe...
Posle regularnog koncerta u domu JNA odemo na džem sešn u kolibu Nišvil radija, danas je to neka kladionica jer kao i sve u Nišu što postane kultno mora da umre na najpogrdniji način. Pa čak i kultna burekdžinica "Mićko". Te večeri sam i zvanično upoznala Mimicu. Mimica i ja i dan danas smo drugarice, čije prijateljstvo opstaje uprkos vratolomnim usponima i padovima uslovljenim kontrastnim horskopskim sklopovima.  

Mimica i ja; vodolija-devica versus bik-vodolija (i dan danas se slabije depilujem)

Na tom džem sešnu opet Nina, ljubi se sa Žarkom koga sam takođe to veče prvi put upoznala. Zlivana peni, nalazi razloge protiv, sve najgore o Nini i tako... ljubomora na sve strane zajedno s melodiju od crnci prisutni u kolibu. 

Dani prolaze, Žarko se kao priraslica zakači za mene, zahteva da mu se javljam svaki dan s telefon. U međuvremenu se setim i odakle mi je Nina poznata. Išla je sa mnom na istu radionicu u Otvorenom Klubu koju je držao Prof. Peđa Cvetičanin i ticala se umetnosti!!! Na tu radionicu sam išla sa višegodišnjim momkom koji je nakon 5 godina u jesen naše veze požuteo i otpao. U to vreme bili smo negde na prvoj trećini. Znam da mu se Nina dopala. Koristio je prigodne prilike da diskretno pokaže svoje divljenje prema njoj. Ali kako je bio jedan pošten momak, nije balavio i završetkom radionice Nina je konačno pala u zaborav. Osim jednom na semafor u Dušanovu kad je prošla pored nas.

16og avgusta naredne godine, otišla sam da čestitam Mimicinoj mami Danki rođendan. Dokršio se i Žarko koji se bunio što ga nisam zvala da idemo zajedno. Doneo je crveno vino koje smo pili ispod ora. Setno je pomenuo da je i Nini tog dana rođendan. 

Posle nekoliko dana, kad je mesec bio pun na Preobraženje više nisam mogla da trpim drugara priraslicu i pitala sam ga el oće momak da mi bude. Posle kraćeg prenemaganja, žalbi o bivšem momku koga je zamenio sa Vatroslavom koji je pikavce gasio u origami pepeljari ispred Mesaricu, pristao je. Nakon godinu dana od tog dana se s zlatan prsten pojavio da me prosi. 

Žarko

Pomogo mi je da spremim 3 ispita. Nisam ga odbila. Otišli smo zajedno u Kaliforniju. Imala sam 2 ozbiljna razloga da trajno budem ljubomorna na Ninu.

Nisam volela Ninu.

Onda sam se ispalila sa Žarkom i patila mnogo ozbiljno. Muški ozbiljno pate 2 meseca minimum, a žene 2 godine. Kako sam rođena sa ženskim polnim karakteristikama izrazito sam patila i više od proseka. Bez preterivanja, imala sam sve psihološke poremećaje pomenute i apstrahovane u pesmi Tome Zdravkovića. Diluliduda. Što reče moj drug iz osnovne Sale: "Niko bolje ne opisuje taj bol, nego narodnjačke pesme."

Mimica me je jedan dan odvela u AKC - Alternativni kulturni centar. Neki DSS-ovac bi se momentalno napljuvao na sve to... neka svisne u jeku pobede novog svetskog poretka, nek se ugasi, nek utihne kao jaganjac. Ali ja sam išla na predavanja o Antipedagogiji niškog profesora Ivice Živkovića, na pesničke večeri Šumareve, na predavanja o PUNK-u Profesora Nikole Todorovića i na gomilu kafa, čašica razgovora i šuntavih tematskih žurki.

Žurka, žurka, haos, haos

U AKC je radila i Nina. Šarala je pužići u raznim bojama i nizala ih kao Bajaga bisere. " ...Jebo te... Neka me složi kao složena rečenica."

Nina je počela da mi se dopada. U AKC sam našla privremenu najbolju drugaricu. Drugu tog tipa u životu. Drugarica se sudbonosno zove Eva. Moj otac se zove Adam... ima tu nešto... al je propalo kao jabuka.

Eva

Nini su u dekadenci poslovanja dali otkaz. Nisam je viđala, mada je počela konačno da me raduje, a AKC je lagano počeo da mre i Andrihani - majka Mara nesrećnih iz AKC-a, a i šire je kukala mnogo i videla sve najgore po šoljama za kafu, pseudovidovito predviđanje bolnog kraja svega što je ikada vredelo u to doba u ovom gradu Nišu prema mom skromnom mišljenju.

Ambifibija Andrihani - pola Velaskez, pola čovek-žena.

Jednog dana, kad je Bokerini imao nastup u Fidbek ja sam slabotelesna, bez večere svima srkala iz čaša u beskrajon, negde kod "Pišite CV-jeve..." sam napipala stepenik i izašla iz programa. Na ruke me je kao krš Snežanu izneo Milutin. Tanjicin nov telefon je služio da me oraspoloži, Košanin Jelena mi je držala glavu kod rigoleto pasaža, a Nina i Eva su me mandale oko Saborne da mi se razbistri do 5 ujutro.

I onda mi je Eva rekla jedan dan: "Esi videla Nininog novog momka? Nisi? Isti Ian Curtis. Nina se udala za njega i nema je nigde. Otišla na Broj6."

Milan i Nina

I onda sam Ninu videla još 2 puta. Na Crveni pevac sa sestričinom i na Bekstvo u prirodu sa Milana, tada je bila 7 meseci trudna.

U međuvremenu je Eva meni našla momka (BINGO!) i zauvek otišla iz moga života.

Apendiks se nalazi na blogu: http://krafty1933.blogspot.com/2014/02/kako-sam-upoznala-ninu-nikolic-mimicu-i_27.html

Nastavak sledi na Oblačiću gde možete da kupite Ninine i moje zajedničke proizvode.

A na Oblačiću i Kristali boje radosti možete naći Mimicine i moje radove i naš Never Ending Story.