Pitanja i odgovori - VITRAŽ

Pita mene moj muž zašto ne pišem dvojezični blog. Srpski i engleski. Ja mu kažem da neću i da mi je cilj da moji čitaoci budu sa ex YU govornog područja. Nisam od onih sentimentalnih, već smatram da smo načelno gurnuti u zapećak i da nas mnogo dugo krčkaju tamo. Ono malo što propovedam o staklu, želim da mogu da pročitaju "naši" ljudi. Ovi drugi, nek uključe google translate. Kao što ja moram da uključim mozak dok prevodim sebi neki tekst sa engleskog.

Neko bi rekao da je pitanje semantike, ali mnoge žene danas iz raznih organizacija domaće radinosti, svoje ofarbane čokanjčiće i naslikane svece na praznim rakijskim flašama nazivaju VITRAŽ. 

Le Vitrail je francuski izraz i u Francuskoj iz čijeg je jezika nam dolazi nema nikakve dodirne tačke sa ofarbanim srpskim svecima po praznim rakijskim flašama i sa šljivkama na čokanjčići. Nema veze ni sa namazanim krstovima, krunama i Hristovim monogramom, tom trendi pojavom sa lepljenim štrasićima, brikolažnom tehnikom prvoklasnog kiča koji se odnedavno prodaje i u hotelu Grand u Nišu.

Vitraž, ta ljupka reč sa slovom Ž na kraju, vibrira približno kao neka hindu mantra. Međutim, u profesionalnom smislu, apsolutno nema nikakvog smisla i potpuno je deplasirana. Nažalost, malo je onih koji bi da se bore za korektno izražavanje u ovom domenu. Primera radi, kada bi ste otišli kod nekog Engleza i rekli mu "I do vitraž for living." Englez bi vam rekao "WTF do you do for living!?"

"I do vitraž and I like it!"

Moja dekorativna brikolažna tehnika ukrašavanja stakla, na mom blogu imate par postova sa savetima kako možete sami da napravite svoj ukras ili šta već odaberete.

Ono što može da opiše šta se dešava sa staklom u ovom slučaju zahteva sintagmu. Staklo bojeno brikolažnim tehnikama akrilnim bojama za staklo. Ono obećava, šarenilo i vatromet boja, ali ne obećava permanentnost i prvoklasnu vrhunsku izradu stakla bojenog permanentim pigmentom tradicionalnim tehnikama oslikavanog stakla.

Ovo je tradicionalnom tehnikom odrađen detalj velikog panela. Moj školski rad po uzoru na Oriel Hicks. 

I da kažemo "VITRAŽ" sve i da to nije prava reč, on podrazumeva velike staklene panele sa kojima možete da se suretnete u većim crkvama. Staklo se posebno obrađuje i slika inverznom tehnikom poput grafike, peče u specijalnim pećnicama za staklo na oko 700 Celzijusa gde se metalni pigment trajno vezuje sa staklenom površinom. Tako oslikani elementi se spajaju u kompoziciju olovnim profilima koji se na spojnicama leme.

Say NO to the čokanjčići, flaše i šampanj čaše. Say NO to the uramljeni Hristovi monogrami.

NO!

I druga tehnika koja se nepravedno opet zove VITRAŽ kod nas, jeste tehnika Tiffany. Patent Amerikanca Luis Comfort Tiffany koji se bavio izradom i dizajnom nakita, lampi i staklenih panela. Ovaj njegov izum ne zahteva spajanje staklenih poršina na tradicionalni način, teške olovne profile zamenjuje kombinacijom bakarne folije i metalne legure olova i kalaja kojom lemi stakleni "mozaik". Na taj način je tradicionalni spoj stakala mogao da prilagodi i na manjim i zakrivljenim površinama poput zvona na lampama.

Evo jednog panela rađenog od providnog stakla za vrata uradila sam ga Tiffany tehnikom.

I jedna lampa.

Ceo postupak ovakvog rada možete videti na mom blogu.