Kako sam upoznala Ninu Nikolić, Mimicu i druge APENDIX

U periodu zabavljanja (pre zlatnog prstena) Žarko me je u Bucino Ćoše predstavio mojoj decenijskoj muzi, opsesiji i uzoru. Poklonila sam mu pesmu, iako nisam prekrasna šiptarska kći. Govorio je da je pesmu dugo nosio sa sobom. Pesma je o njemu koga nisam poznavala. U zlatno doba AKC-a muza postaje moja Tamna zvezda, savetodavno telo i vodič kroz mračne dane što nastvalja da bude i dalje. Ni jedan tekst koji napišem nikada neće moći da objasni zahvalnost što je bio sve to vreme uz mene. U daljem tekstu, moju Tamnu zvezdu zvaću Virgin Freak.

Virgin Freak

ili "Što Elvis smisli Prisila Pritisli"

Eva i ja revoltirane sociološkim miljeom koje se oko nas rasprostrlo definišemo, raspoznajemo i razrađujemo teoriju "Blacetonizma" Stepenujemo stanje Blacetona od -1 do +3. Naša uža okolina prihvata novi termin i meri svet oko sebe novom definicijom. Danas kada se Eva i ja više ne družimo pojam "blaceton" se pojavljuje kao rudiment, treća sisa, šesti prst ili kržljavi rep.

"Naučnici u Vinči otkrili su novi prelazni metal Blacetonijum (Bloodzetownium), tačnije njegov izotop 190Bl u prehrambenim proizvodima i svom zemljištu po Srbiji (čak i u pijaćoj flaširanoj vodi). Otkriveno je da je ovaj opasni radioaktivni element korišćen u ratu protiv Srbija već dugi niz dekada. U praškastom obliku se posipa na narod, sipa im se u sok u kafiću i u drugom piću. Kada dođe u kontakt sa čovekom momentalno mu narušava smisao za humor, odabir muzike i životni stil, ubija intelekt. 190Bl ostavlja trajna oštećenja i posledice. Ljudi-mutanti (kao i igrici Stalker) zovu se Blacetoni. Neiskorenjivi su i rade kao Litijum-jonske baterije najčešće u svim mogućim državnim institucijama, a i šire."

Pomenuću među "ostalima" Saleta, Đoleta (Guru Swami Bannana Đoganandi Đolanda), Mariju koja je došla retrogradno sa Andrihaninom promenom stambenog prostora, Borisa i Suzanu Suki. Marka Kokošku.

Sale i Đole su umetnici.

Guru Swami Banana Đoganandi Đolanda

Milena, me je više puta čuvala od same sebe i druge od mene. Ona možda ne veruje, ali abažavala sam je.

Nina Nikolić je došla na otvaranje moje prve samostalne izložbe zajedno sa Milošem Pavlovićem. Obradovala me je. 

Ja i Nina

Izložbu je Bojana Tamindžija, s kojom me je Mimica upoznala, krstila "Majine lutke". Eva je iz firmu dala pare za plaHate, Marko Miladinović dizajnirao poster, Virgin Freak održao govor, Peđa Živanović instalirao video podršku, a ja sam prepala prisutne svojim neodoljivim šarmom i uvodnim performansom.

Ja

Skica za plakat dizajn Marka Miladinovića

Na dan otvaranja moje izložbe uginula mi je mezimica mačka Krafty.

Gde sam još srela Ninu Nikolić!?

Srela sam je dan posle mog rođendana na najveličanstvenijem događaju mog prošlog života. Na koncertu lažnog Joy Division-a. Plakala sam kao kiša od sreće i čuda. Milena me je tešila. Taj dan Niš je postao Mančester 1979-te. I mrtvi su oživeli. 

Peđa Živanović, Marko Miladinović, Peca, Virgin Freak i još jedan na klavijature i jedan na bubanj su razvalili stvarnost, pokidali je na komade i svakom posmatraču dali deo onoga što je želeo da čuje i vidi.  

Posle koncerta u parku kod Kralja i njegovog uštrojenog konja sam maltretirala narod koji je želeo da me halucinira. Nina je s vremena na vreme dolazila da me obiđe. Milena me je brinula.