Kako sam upoznala Ninu Nikolić, Mimicu i druge

* Znam da koristim sve padeže, ali i ovog puta neću. Neću jer sam s juga.

Za sve one koji koriste vodoplovne tokove, kada se voze uz i niz Kutinsku Reku, kada pogledaju na istok i ugledaju ovaj prizor, znaće da su videli Milanovu i Nininu kuću i njenu terasu.

Stolica za Vesnu

Ovo je priča o novoj drvenoj stolici i postupak kako da se učini neodoljivom. Stoličica je drvena, na rasklapanje, kupio ju je moj rođeni ujak Srđan na leskovačkoj pijaci.

Pitanja i odgovori - VITRAŽ

Pita mene moj muž zašto ne pišem dvojezični blog. Srpski i engleski. Ja mu kažem da neću i da mi je cilj da moji čitaoci budu sa ex YU govornog područja. Nisam od onih sentimentalnih, već smatram da smo načelno gurnuti u zapećak i da nas mnogo dugo krčkaju tamo. Ono malo što propovedam o staklu, želim da mogu da pročitaju "naši" ljudi. Ovi drugi, nek uključe google translate. Kao što ja moram da uključim mozak dok prevodim sebi neki tekst sa engleskog.

Stari koferi za daleka putovanja

Ovo je kofer koji sam dobila od moje pokojne babe Melanije. Noslila sam ga u Prištinu kada sam otišla na prvu godinu studija arhitekture. Koferče nije ono koje je izneo Ivica iz države, niti je srpsko poput Kosova. Bog bi ga znao odkale ga je na poklon baba Melaniji, doneo moj pokojni deda Darko, da bi na kraju pripalo meni.

Kako bojama za staklo oslikati stakleni predmet - deo drugi

Imala sam baba-tetku profesoricu srpskog jezika i književnosti Danicu Mitić Todorović - Dacu koja je bila samica i puno je pažnje poklanjala na umetnine, antikvarne predmete i putovanja. Imala je neobičnu staklenu lampu koju joj je oslikala neka beogradska umetnica još davnih osamdesetih. Na drugoj godini studija arhitekture '97. od par studentskih kredita obezbedila sam svoj prvi komplet boja za staklo i ostali pribor, i svojim prvim koracima se pohvalila baba-tetki. Rekla mi je nešto u fazonu da do god ne završim fakultet to što pravim se ne zove umetnost. Sada iza sebe imam 17 godina rada sa staklom, fakultetsku diplomu, ozbiljne kurseve rada sa staklom, čak i par samostalnih izložbi ali nemam Dacu da zajedno razmotrimo moj slučaj iz početka.

Analogna fotografija zgrade Univerziteta u Bristolu foto aparatom PENTAX

Kako okititi jelku za Srpsku Novu Godinu (samo za dame)

Šta sad, ova okupatorska je prošla!? Okitili smo se, napili, proslavili, bacili baruta putem petardi aproksivmativno barutu iz Prvog srpskog ustanka... i šta sad!? Sada čekamo da nas neko iz državnog preduzeća pozove da zajedno dočekamo sindikalnu Srpsku Novu godinu. Svi će da stave lažne trepavice i mejkap kod profesionalne šminkerke Suhejle Svadbarević, umetke za uprčivanje sisića kao dživdžan kolenca, hit aljine iz podzemni za ovu sezonu u Niš... 

Evo još jedne ideje gde da okitite jelku i da je osim što je zalepite na fejsbuk i tagujete svi drugari, ponesete svuda sa sobom pa i na sindikalnu proslavu. 

Gde još niste videli Svetog Cara Konstantina

Ono što uvek propustim da pomenem i da svima naglasim je da sam tehnike rada sa staklom učila na dva daleka mesta od dva velika umetnika i majstora. 2004. godine sam učila kod umetnice Oriel Hicks na udaljenom britanskom ostrvu na Atlantiku, a 2006. godine na toploj kalifornijskoj obali Pacifika kod američkog velikog umetnika Brian Mc Nelly.

Danas kao sasvim uspešna nišlijka (bez nadograđenih noktiju) u vaseljenskom gradu koji slavi i poštuje hrišćanstvo i Svetog Cara Konstantina, svim snajkama koje su minucioznim tehnikama iscrtavanja Hristovog monograma i glave Svetog Cara Konstantina i time otišle u perfekcionizam tako da ih iscrtavaju i na staklenim oknima veš mašina, dam ideju gde još nisu turile Hristov monogram, glavu Svetog Cara Konstantina i krst.