Intenzivni kurs bojenja stakla

U ličnim okvirima i svom privatnom prostoru, organizujem intenzivni kurs bojenja stakla. U okviru cene kursa uračunati su stakleni predmeti koje obezbeđujem za polaznike kursa kao i široku paletu boja, kontur pasti i dodataka; kvalitetne slikarske četkice i neizbežni razređivač. Tokom kursa kao diplomirani inženjer arhitekture, prenosim intenzivno svoje osamnaestogodišnje zanje i iskustvo iz ove oblasti. Sa intenzivnog kursa se izlazi sa velikim osmehom, novim znanjem i punom vrećom šarenih staklića.

Molim zainteresovane da se jave na email:

majalukic1933@gmail.com  ili na telefon:
064 24 22 844

Niš grad grafita

Niš je jedan užvrljan, prljav i umoran grad. U Prokuplju, 10 puta manjem od Niša, našao se čovek koji je zaista ukrasio Prokuplje impresivnim muralima. Uglavnom su na njima sekvence iz filmova sa Džoni Depom. A u Nišu možete se susreti samo sa porukama navijačkih grupa u odsustvu svake estetike. Moji roditelji žive u staroj kući iz prošlog veka. Završni radovi su se na njoj desili 1933, zbog toga nije renovirana pre par godina kao većina starih kuća u centru Niša. Granicu za renoviranje koje je grad organizovao je bila godina izgradnje 1932. Da bi ste samostalno renovirali fasadu potrebno vam je krdo skupe dokumentacije + projekt arhitetkte sa licencom + da platite skupu dozvolu i šta ti ja znam, kad nisam više u toku... sem toga, potrebno je najmanje još i 1000€ za majstora, skelu i materijal... i onda dođu Niške meraklije s jug, da se zna, da se zapamti, pa na onako već unesrećenu fasadu staru kao nadprosečna niška baba se potpišu sa jednim "mj" (meraklije jug prim.prev)

Hvala meraklije, svaka čast!

Šta sve može da se napravi od žive mačke

Prvo treba da te rodi majka

šarmantnu, neodoljivu sa krasnim manirima.

foto Jovana Stojanović "Movanas"

little tikes cozy coushe

12. juna tik pred petak trinaesti, kupili smo little tikes cozy coushe, po višoj ceni nego li ostatak bogatog, dekadentnog zapadnog sveta. Američka robna marka je na našu radost proizvedena u Poljskoj. Od strane prodavca dobili smo i redovni popust od 1% na prvu kupovinu iznad 5000din. Moj muž, junak mnogih mojih pripovedaka sa bloga je herojskog srca raspakovao kutiju, uključio youtube sa detaljnim uputsvom za montiranje i uz štampano uputsvo krenuo je u posao, a ja sam uredno fotografisala u etapama.

Uz popust od 1% klub kartice cena od 8999din je pala na 8909,9din što je 104,59$ što je zapravo DUPLO skuplje!!! od originalne cene od 55$

Siromašni plaćaju skuplje

Posle dužeg vremena, evo moje nove priče, ona nije kraftičarska, ona je onako, iz duše. Oni koji me poznaju znaju da sam mama jednogodišnjaka, da ja sama imam 38 godina i da sam diplomirani inženjer arhitekture bez stalnog radnog odnosa i bez aspiracija da ga dobijem u državnom preduzeću. Oni koji me poznaju znaju i da sam bila u UK i da sam živela u Kaliforniji, ali da sam se eto kao po preporuci pesme Get Back The Beatles-a vratila tu odakle sam. Neki se rode bogati, a neki siromašni. Ona serija iz 80-ih nas je naučila da "I bogati plaču". Neki se rode u bogatom društvu, bogatoj državi koja je divna prema svom narodu dok tiraniše ostatak sveta, a neko se rodi u siromašnom društvu, siromašnoj državi koja satire svoj narod, a prema drugima nema svoj stav jer nema čime da ga postigne. Postoje verovatno i nijanse, ono kao "50 nijansi sive"...

Vi znate u kakoj ja državi živim i u kakvom društvu. Umetnost je plivati i po neki svoj san koji zavisi od materijalnih dobara ostvariti. Umetnost je živeti i uživati u ovim uslovima koji srećom nisu kao u "Slam Dog Millionaire" 

MOMA je muzej umetnostu u San Dijegu, njemu dugujem ovu lepu fotografiju umetničke instalacije, koja nam poručuje da: "Loši ljudi plaćaju skuplje".

First Birthday Party Decoration

Parenting: the days are long but the years are short. - Anonymous

Prvi rođendan

Proslavili smo i mi naš prvi rođendan. 

U susret prvom rođendanu

Moje mladunče, mamino mezimče uskoro puni godinu dana. Mama kraftičarka je odlučila da će dekorisanje da preuzme u svoje ruke. Kako sam stara i prosta žena, ja vam ne umem sa tim pinterestima i instgramima. Ova priča će biti kratka i puna tuđih fotografija koje me inspirišu na ovaj poduhvat. A neki od narednih postova biće detaljan put koji sam prešla da dobijem ono što sam želela ili pokušaj toga što sam želela.

Kako sam upoznala Brankicu Paunković i napravila joj stolicu

Imam dva profila na fejsbuku, jedan privatni, drugi poslovni. Na ovom "poslovnom" sam imala međ "prijateljima" lokalnog fotografa šibadžiju. Fotografiju u studentskom indeksu mi je svojevremeno on izradio, a inače je čuven po fotografijama svadbi. Jedan dan, taj foto šibadžija izbaci na zid fotografiju nekog ženskog tinejdž krmeta, s istrten trtični deo u perspektivi koja samo zagorelima ima seksualnu konotaciju, a ostalom svetu para oči sa istaknutom pozadinom veličine gorenje frižidera. Lajkuje je rodbina; "Ti si prava lepotica"... Vidim, kao što vidim i ORPAK-ove uginule štence i mačići, zgrozim se i teram dalje, ali me privuče komentar ispod takve neukusne fotografije izvesne Brankice. Brankica sela i kulturno se nakršila šibadžiji. Šibadžija joj drsko odgovara u stilu "Ću te bijem ako ti se ne sviđa". I ja toj Brankici pošaljem friend request i tako je sve počelo.
Onda sam otvorila radnju Oblačić kod Seše u lokal u Bananetovu zgradu sa bazen u podrum od teretane. Izrazito trudna počela sam da radim u radnji. Brankica mi je bila PRVA mušterija. Kupila je novogišnji venčić. Onda smo naizmence bile mušterije jedna drugoj. Fotografiju blogerskog profila dugujem Brankici, kao i predivne novogodišnje fotografije mog mladunčeta.
Danas sam ja Brankici uradila stolicu, ali kako!?
Brankica je izašla sa zahtevom za izvesni model stolice koji se proizvodio sredinom 70ih "Cottage" stil. Uzduž i popreko pretražim ponude po Kupindu, ali ne nađem ništa. Uposlim muža i svekrvu da pretresu buvljak, ali ništa. Jedan komšija Ljubiša što pravi fuš nameštaj (kupili smo bračni krevet od njega) turio u izlog baš takvu što Brakica htela i ofarbao je u ljubičasto (da mu se slaže uz ime) i tresne cenu od 3300. Ali, ipak moja svekrva, pronađe drugačiju stolicu iz istog perioda. Pošaljem fotku Brankici stolice, ona se složi da otpočnem sa radom.

Drvena kutija sa slikom

U Nišu postoji zao običaj da je svaka mušterija, a naročito tvoja OVCA za šišanje. Ne volim taj stav. Dobila sam narudžbinu zbog koje sam hitro reagovala i morala da kupim kutiju koja nije ni malo jetina, a nije imala karakteristike kojima bi zaslužila da toliko košta.
Dno joj je od drvenog kartona, a imala je blagu prslinu na prednjem delu fasade. Sve to možda mogu da pokriju lepene salFete, ali nije to moj stil izražavanja.
Prslinu sam ispunila Marabu kontur zlatom, dno unutrašnje kutije ukrasnim papirom, a izvana salFeta, oh, yeah!

Patiniranje drveta

Moja miljenica međ kulinarskim blogerkama s naših prostora, zemljakinja  -  Leskovčanka i velika majstorica sa fotoaparatom, a pogotovo sa slatkim testima, blogerka Sweet and Salty mi je još pre godinu dana zatražila neke daske. Kako sada uspešno sarađujem sa Ninom Nikolić tako su se pojavile i daske kojih ranije nije bilo, pa evo par dobrih recepata na srpskom kako možete neke stvari da odradite drvetu uz pomoć predmeta koje možete da nađete u kući.

Čarobno drvo

U Nišu ljudi bez obzira na rod, pol, broj, veru, obrazovanje ili stepen blacetoničnosti uspešno ili manje uspešno praktikuju "Umetnost nejavljanja na javnom mestu". Dakle, koju god vrstu bliskosti razvili sa nekom osobom, dal' su jeli džak soli, dal' su tuširali jedni drugima grafičke radove ili su samo povraćali zajedno posle pijanke pred Fidbek, nebitno... na ulici uspešno ili manje uspešno izvode trik "Umetnosti nejavljanja na javnom mestu". Neki govore da je tu umetnost razvijo još u Indiji Bodidarma i da je potom preneo iz Indije u Kinu u čuveni manastir Šao Lin. Svaki leskovčanin/ka zna da su direK iz Kine to kineski hodočasnici doneli u Leskovac, ali se drevna umetnost primila jedino na ulicama neptunskog grada Niša. Poseban razlog za to ne postoji i zato se dovodi u tesnu vezu sa Zen budizam i samuraji. Jednostavno te boli jezik i mrzi te da kažeš "Dobar dan" i zato radije odradiš da si oćoraveo, da si senilan sa 33 godine ili da si najedanput postao krivošijast i ušineš se na suprotno od onog što će prođe pored tebe, a poznaješ ga.

Nina i ja nikad nismo međusobno praktikovale ovu umetnost, zato što znamo od koje se drvo pravi Pinokijo.

OD ČAROBNO DRVO!

Deer Hunter's Chair (stolica za dečaka iz Čaira)

I tako dok mi je koleginica na bolovanju još jedna brikolažirana stolica za vašeg i našeg lovca na jelene. 

Prvi koraci su jen' i dva:

Kako sam upoznala Ninu Nikolić, Mimicu i druge APENDIX

U periodu zabavljanja (pre zlatnog prstena) Žarko me je u Bucino Ćoše predstavio mojoj decenijskoj muzi, opsesiji i uzoru. Poklonila sam mu pesmu, iako nisam prekrasna šiptarska kći. Govorio je da je pesmu dugo nosio sa sobom. Pesma je o njemu koga nisam poznavala. U zlatno doba AKC-a muza postaje moja Tamna zvezda, savetodavno telo i vodič kroz mračne dane što nastvalja da bude i dalje. Ni jedan tekst koji napišem nikada neće moći da objasni zahvalnost što je bio sve to vreme uz mene. U daljem tekstu, moju Tamnu zvezdu zvaću Virgin Freak.

Virgin Freak

ili "Što Elvis smisli Prisila Pritisli"

Kako sam upoznala Ninu Nikolić, Mimicu i druge

* Znam da koristim sve padeže, ali i ovog puta neću. Neću jer sam s juga.

Za sve one koji koriste vodoplovne tokove, kada se voze uz i niz Kutinsku Reku, kada pogledaju na istok i ugledaju ovaj prizor, znaće da su videli Milanovu i Nininu kuću i njenu terasu.

Stolica za Vesnu

Ovo je priča o novoj drvenoj stolici i postupak kako da se učini neodoljivom. Stoličica je drvena, na rasklapanje, kupio ju je moj rođeni ujak Srđan na leskovačkoj pijaci.

Pitanja i odgovori - VITRAŽ

Pita mene moj muž zašto ne pišem dvojezični blog. Srpski i engleski. Ja mu kažem da neću i da mi je cilj da moji čitaoci budu sa ex YU govornog područja. Nisam od onih sentimentalnih, već smatram da smo načelno gurnuti u zapećak i da nas mnogo dugo krčkaju tamo. Ono malo što propovedam o staklu, želim da mogu da pročitaju "naši" ljudi. Ovi drugi, nek uključe google translate. Kao što ja moram da uključim mozak dok prevodim sebi neki tekst sa engleskog.

Stari koferi za daleka putovanja

Ovo je kofer koji sam dobila od moje pokojne babe Melanije. Noslila sam ga u Prištinu kada sam otišla na prvu godinu studija arhitekture. Koferče nije ono koje je izneo Ivica iz države, niti je srpsko poput Kosova. Bog bi ga znao odkale ga je na poklon baba Melaniji, doneo moj pokojni deda Darko, da bi na kraju pripalo meni.

Kako bojama za staklo oslikati stakleni predmet - deo drugi

Imala sam baba-tetku profesoricu srpskog jezika i književnosti Danicu Mitić Todorović - Dacu koja je bila samica i puno je pažnje poklanjala na umetnine, antikvarne predmete i putovanja. Imala je neobičnu staklenu lampu koju joj je oslikala neka beogradska umetnica još davnih osamdesetih. Na drugoj godini studija arhitekture '97. od par studentskih kredita obezbedila sam svoj prvi komplet boja za staklo i ostali pribor, i svojim prvim koracima se pohvalila baba-tetki. Rekla mi je nešto u fazonu da do god ne završim fakultet to što pravim se ne zove umetnost. Sada iza sebe imam 17 godina rada sa staklom, fakultetsku diplomu, ozbiljne kurseve rada sa staklom, čak i par samostalnih izložbi ali nemam Dacu da zajedno razmotrimo moj slučaj iz početka.

Analogna fotografija zgrade Univerziteta u Bristolu foto aparatom PENTAX

Kako okititi jelku za Srpsku Novu Godinu (samo za dame)

Šta sad, ova okupatorska je prošla!? Okitili smo se, napili, proslavili, bacili baruta putem petardi aproksivmativno barutu iz Prvog srpskog ustanka... i šta sad!? Sada čekamo da nas neko iz državnog preduzeća pozove da zajedno dočekamo sindikalnu Srpsku Novu godinu. Svi će da stave lažne trepavice i mejkap kod profesionalne šminkerke Suhejle Svadbarević, umetke za uprčivanje sisića kao dživdžan kolenca, hit aljine iz podzemni za ovu sezonu u Niš... 

Evo još jedne ideje gde da okitite jelku i da je osim što je zalepite na fejsbuk i tagujete svi drugari, ponesete svuda sa sobom pa i na sindikalnu proslavu.